Do pre 15-ak godina Južna Afrika bila je pod Aparthejdom- sistemom prinudne rasne segregacije.
Svaki stanovnik Južne Afrike bio je klasifikovan u jednu od 4 kategorije:
bela (potomci evropskih doseljenika), “obojena” (ljudi čije potomstvo potiče od više od jedne rase), azijska i crna.
Bela južnoafrička manjina, koju čini oko 13% stanovništva, vladala je većinskim “obojenim” stanovništvom. Deo stanovništva koji spada u azijsku i crnu grupu nije imao pravo glasa, niti predstavnike u organima centralne vlasti.
Segregacija se sprovodila u svim segmentima društva, na javnim mestima kao što su javna kupatila , železnički vagoni, pa sve do stambenih kvartova i škola. Milioni crnaca bili su zbijeni u tzv. “zavičaje”, daleko od velikih gradova, radeći po rudnicima zlata i dijamanata kao strana radna snaga.
Aparthejd je sprovođen na nasilan i brutalan način iako je bio utemeljen na zakonu. Nacionalna partija, koja je uvela Aparthejd kada je došla na vlast, 1948.godine, sprovodila je zakone i koristila organe prinude da suzbije svaki otpor režimu Aparthejda. Opozicione grupe stavljene su van zakona, a politički disidenti bili su zatvarani bez suđenja i često mučeni.
Mirne demonstracije često su se završavale nasiljem. Posle niza godina međunarodnih osuda, ekonomskih i kulturnih sankcija i narastajućeg unutrašnjeg otpora, režim Aparthejda počinje da slabi. Kada je F.V. de Klerk postao predsednik Južne Afrike, 1989.godine, nasledio je zemlju u dubokoj krizi, kojom se gotovo nije moglo vladati.
U godinama koje slede posle drugog svetskog rata, nauka o rasama je potpuno izgubila naučni ugled.
Sa biološke tačke gledišta, ne postoje tačno određene rase, već samo fizičke varijacije među ljudskim bićima. Fizičke razlike između grupa u okviru ljudske vrste pojavile su se kao posledica biološke reprodukcije i menjaju se prema stepenu kontakta između različitih društvenih i kulturnih grupa. S obzirom na te činjenice naučnici iz raznih oblasti odbacili su pojam rase.
Mnogi teoretičari društvenih nauka slažu se u tome da je rasa ideološki pojam čija upotreba samo održava uvraženo mišljenje da ona ima biološke osnove. Drugi se opet ne slažu sa ovom teorijom, ali se svi slažu da, iako osporen, pojam rase je nezaobilazan za sociološku analizu. Mnogi naučnici reč rasa upotrebljavaju sa navodnicima, da bi ukazali na njegovu svakodnevnu pogrešnu upotrebu. Postavlja se pitanje šta je onda rasa, ako se taj pojam ne odnosi na biološke kategorije.
Takođe, pitanje je zašto su samo neke razlike predmet socijalne diskriminacije. Na primer, razlika u boji kože smatra se značajnom, dok to ne važi za boju kose i očiju.
Pojam rase spada u najsloženije pojmove u sociologiji, zbog protivurečnosti između svakodnevne upotrebe ovog pojma i naučne osnove koju on ima, ili ipak nema?
Mnogi danas pogrešno smatraju da se svi ljudi sveta lako mogu svrstati u jasno određene rase. O tome govore brojni pokušaji naučnika da odrede jasnu kategorizaciju rasa. Dok jedni izdvajaju četiri ili pet glavnih rasa, drugi su odredili na desetine različitih rasa.
Poreklo reči rasa je najverovatnije od arapske reči ”ras” što znači glava, izvor, poreklo. Proces u kojem se razumevanja rase koriste da bi se klasifikovali pojedinci ili grupe ljudi naziva se rasizacija. Pojam rase od suštinske je važnosti za shvatanje rasizma.
