RASIZAM

 U godinama koje slede posle drugog svetskog rata, nauka o rasama je potpuno izgubila naučni ugled.

Sa biološke tačke gledišta, ne postoje tačno određene rase, već samo fizičke varijacije među ljudskim bićima. Fizičke razlike između grupa u okviru ljudske vrste pojavile su se kao posledica biološke reprodukcije i menjaju se prema stepenu kontakta između različitih društvenih i kulturnih grupa. S obzirom na te činjenice naučnici iz raznih oblasti odbacili su pojam rase.

Mnogi teoretičari društvenih nauka slažu se u tome da je rasa ideološki pojam čija upotreba samo održava uvraženo mišljenje da ona ima biološke osnove. Drugi se opet ne slažu sa ovom teorijom, ali se svi slažu da, iako osporen, pojam rase je nezaobilazan za sociološku analizu. Mnogi naučnici reč rasa upotrebljavaju sa navodnicima, da bi ukazali na njegovu svakodnevnu pogrešnu upotrebu. Postavlja se pitanje šta je onda rasa, ako se taj pojam ne odnosi na biološke kategorije.

Takođe, pitanje je zašto su samo neke razlike predmet socijalne diskriminacije. Na primer, razlika u boji kože smatra se značajnom, dok to ne važi za boju kose i očiju.

Pojam rase spada u najsloženije pojmove u sociologiji, zbog protivurečnosti između svakodnevne upotrebe ovog pojma i naučne osnove koju on ima, ili ipak nema?

Mnogi danas pogrešno smatraju da se svi ljudi sveta lako mogu svrstati u jasno određene rase. O tome govore brojni pokušaji naučnika da odrede jasnu kategorizaciju rasa. Dok jedni izdvajaju četiri ili pet glavnih rasa, drugi su odredili na desetine različitih rasa.

Poreklo reči rasa je najverovatnije od arapske reči ”ras” što znači glava, izvor, poreklo. Proces u kojem se razumevanja rase koriste da bi se klasifikovali pojedinci ili grupe ljudi naziva se rasizacija. Pojam rase od suštinske je važnosti za shvatanje rasizma.

Ideja institucionalnog rasizma sugeriše da se rasizam sistematično provlači kroz sve strukture društva.

Ideju institucionalnog rasizma razvili su u SAD-u, kasnih 60-ih borci za građanska prava koji su verovali da je rasizam sastavni deo društva, a ne tek mišljenje neke manjine. Kasnijih godina institucionalni rasizam javno je priznat u mnogim oblastima.

 Istraga od pre nekoliko godina, o radu londonske policijske stanice Metropoliten, u vezi sa ubistvom Stivena Lorensa,  došla je do otkrića da je institucionalni rasizam rasprostranjen unutar policije I pravosuđa.

U kulturi I umetnosti, institucionalni rasizam uočen je u televizijskim programima (nedovoljno ili negativno prikazivanje etničkih manjina na televiziji) i u međunarodnim modnim agencijama (rasprostranjena predrasuda modnih agencija prema obojenim manekenima).

Među prvim teoretičarima rase, krajem 18. i početkom 19. veka, pojavljuje se grof Žozef Artir de Gobino.

On je bio francuski aristokrata i pisac koga neki nazivaju ocem modernog rasizma. Živeo je u 19. veku, i odredio je postojanje tri rase: bele, crne i žute. Prema njegovom shvatanju, bela rasa je superiornija u odnosu na druge zbog svoje inteligencije, kulture, moralnih načela i snage volje.

Upravo te nasleđene osobine bile su u osnovi širenja uticaja zapada u svetu.  Za razliku od bele rase, crna rasa je manje sposobna, emocionalno nestabilna, karakterišu je životinjska priroda i nagoni, i odsustvo morala.

Interesantno je napomenuti da De Gobinove ideje, ideje zagovornika naučnog rasizma utiču kasnije na Adolfa Hitlera koji ih pretvara u ideologiju nacističke partije, kao i pojam Aparthejda u Južnoj Africi i pojavu rasističkih grupa i organizacija kakva je Ku Kluks Klan u Americi.

Rasizam je predrasuda zasnovana na društveno značajnim fizičkim razlikama. Istorijski gledano, rasizam je značio da su neke grupe ljudi označene kao posebne biološke grupe na osnovu prirodnih fizičkih crta.

Pojedinac može izraziti rasistička uverenja ili se pridružiti organizacijama belaca koje zagovaraju rasizam. Međutim, mnogi tvrde da je rasizam više od obične ideje koju podržava mali broj zadrtih pojedinaca. Naprotiv, rasizam je utkan u samu strukturu društva i njegovo delovanje.  (Dalje)